Perucac - Mitrovac nedelja, 20.07.2008

"...Bice ovo testiranje samih sebe, svoje snage i volje..."

Ovo je vec postala rutina... 07:00h ekipa za danasnju voznju je tu, u sastavu(s desna): Beli, Dragan, Dule, Acim, Mico i Lolo.

Idemo put Perucca, preko Kadinjace, Duba, Kostojevica, Rogacice stizemo u B.Bastu gde pravimo prvu vecu pauzu i sa vec predjenih 52km ulazimo u pravi tempo za ono sto nas dalje ocekuje.

U B.Basti smo se dobro odmorili napravili par fotografija, s tim sto zbog svojih obaveza Dragan i Acim nisu mogli dalje vec im preostaje povratak ka Uzicu.

Vec se dogovaramo kuda bi smo mogli dalje. Beli predlozi da sa Perucca nastavimo put ka Mitrovcu.




Na pocetku sve je izgledalo lako ali ono sto ce nas sacekati na usponu ka Mitrovcu, eee ...

Do perucackog jezera ide se laganim tempom nekih 12-tak kilometara, tik u Drinu sa predelima koji su zaista prelapi.Dolaskom na jezero Beli i Lolo odlucise se na jedno kratko kupanje dok Dule i Mico pomislise da je bolje cuvati snagu.

...A onda kad smo se dobro odmorili "zavitlasmo pedalama" prema Mitrovcu, i tako mic po mic sa znojem koji jedva da stizemo i da obrisemo sa lica stigosmo i do Kozije stene sa koje se pruza predivan pogled na jezero, B.Bastu i panoramom ka R.Srpskoj.

Drzalo nas je to sto smo znali da je najtezi deo puta predjen i do samog Mitrovca ima jos par kilometara. Mada ... temperatura vazduha je vec izasla na 35*C... sto je pravilo dodatni napor...

Gledali smo samo to gde cemo naci prvi hlad i prodavnicu... usledio je odmor od skoro jednog sata.Posle odmora medju borovima krenusmo ka Hotelu Omorika i dalje prema Kremnima. Do "Omorike" je nesto losiji deo puta u celoj duzini od 18km, sto rupa po putu sto opiljaka od gradje koja se izvlaci pa smo bili u stalnoj opasnosti da nam se probusi guma. Na svu srecu sve je proslo dobro. Sa Tare sledi spust do Kremana u duzini od 8.5km. Dalje od Kremana starom trasom preko Bioske i divljacke stene do Uzica.

Na kraju zatvorenog kruga u malom parku kod "Lava" nakupi se 148.05 predjenih kilometara, sa prosecnom brzinom od 19.8km/h. Bice ovo jedna od duzih zajednickih voznji za ovu 2008.god.

B.Basta - Perucac - Mitrovac - Kremna - Bioska - Uzice.

Kokin Brod nedelja, 13.07.2008.god.

...Ovaj put, samo tri clana "CikloN"-a, Acim, Beli i Lolo... lep dan, mogli bi negde na kupanje... Kokin Brod... neko predlozi, i naravno vec oko 6:30h nadjosmo se put ka Zlatiboru.

Ovaj put bez ikakvih skretanja sa glavnog druma, jedino sto je potreban oprez jer sve vreme se vozi magistralnim putem. Do Zlatibora se ide vec utvrdjenom trasom preko Mackata starim putem i kroz Cajetinu. Izlaskom na Zlatibor pravi se kraca pauza, i delje prema Borovoj glavi gde se na ciklomasteru ukaza i vec 38km predjenog puta. Do Tavnika nas ceka jos 10km voznje pod vecim usponom, gde se pravi pauza za dorucak.

Na Kokin Brod stizemo za nesto manje od 3h voznje (racunajuci i pauze) sa predjenih 57km. I pre nego sto se bucnemo u jezero, okrepismo se kiselim mlekom spremljenim na stari zlatiborski nacin. ... A onda kupanje i zasluzeno uzivanje u prirodi... slike sve govore...
U povratku svratismo na po koje kiselo mleko... Usput preko Zlatibora nam se pridruzise Dule i Pipe, koji su kasnije krenuli iz Uzica.


Danasnja voznja izasla je na ukupno 119.23 predjena kilometra, sa prosecnom brzinom od 20.7km/h.

Bratunac via Ljubovija nedelja, 06.07.2008.god.

Evo i moje prve etape preko Drine, u poseti braci s druge strane, voznja poprilicno naporna ne u pogledu brdskog dela vec same kilometraze, Uzice - Ljubovija - Bratunac.
Jutro kao i svako drugo pred voznju, nista obecavajuce, ali snagom volje sve se moze...

Naravno za planirane duze etape obavezno posetiti neku od internet vremenskih stranica da se lepo jutro nebi pretvorilo u nesto neocekivano.

Pa da krenemo redom...

06:15h provera standardne opreme za "nedaj Boze", par sendvica, koja cokoladica i eto me laganim tempom preko Belih voda, kroz Volujac stizem do Kadinjace i prvih 15.5km. Jutro poprilicno hladno za pocetak jula meseca.

Sledi spust prema Zaglavku, i na raskrsnici u Zlodolu desno, preko Duba i Kostojevica stizem u Rogacicu posle 2h i predjenih 42.31km. Usput nigde nikoga samo magla koja se spusta sa perucackog jezera, koja me uz i onako sveze jutro dodatno rashladi.

08:00h posle krace pauze i par

fotografija nastavljam put ka Ljuboviji.

Ovaj deo puta je zaista lagan sa brezuljcima uz Drinu. Usput ima zaista lepih mesta za odmor i kratak predah kao riblji restorani i slicno, na koji me uputise par mestana i jedan kolega biciklista koji je jos i ribolovac.

10:05h ... posle 4h voznje i predjenih 81.00km predamnom se ukazala tabla za skretanje u manastir Citluk iz XVII veka, i

naravno Ljubovija. Jos onako zagrejan odlucio sam da se popenjem na obliznje brdo, gde se nalazi pomenuti manastir, odakle je lep pogled na Ljuboviju i drinsku dolinu. Uz osvezenje koje dobih od ljubaznih monahinja i sendvic koji je dobro dosao, malo povratih dah i smogoh snage da nastavim put ka Bratuncu.

Naravno tu je i par fotografija kroz Ljuboviju.

10:50h i nastavljam put niz Drinu do granice, gde me granicna kontrola onako cudno pogleda, ali kad im rekoh odakle sam samo se nasmejase i pozelese mi srecan put.

11:15h najzad danasnji cilj Bratunac sa predjenih 86.00km i 4h 30min efektivne voznje, sa 19km/h prosecnom brzinom i teperaturom od 32*Celzijusova. Sam Bratunac nalazi se preko puta Ljubovije uz Drinu, sa svega 5-6km udaljeni jedi od drugih.

U odlasku naravno treba razmisljati i o povratku sto sam ja mozda malo i smetnuo sa uma. Sve je bilo ok do Zaglavka, a onda se nadjoh pred usponom na Kadinjacu, koji i nije neki uspon ali posle 176km nije svejedno. Na prevoju ipak odlucih da sa Kadinjace krenem desno i preko Ponikava i Divljacke stene stignem u Uzice. Nakupi se tu lepih 200km sa 10h 40min ukupne voznje.

Po zavrsetku ove voznje, par dana kasnije saznao sam da i u Bratuncu ima biciklisticko udruzenje tako da je druzenje ovaj put izostalo ali ispravicemo se sledeci put, i nadam se uz podrsku clanova iz biciklistickog udruzenja "CikloN" Uzice.

Da ne izostavim i vec uobicajeni sablon, par detalja sto se tice kilometraza i distanci:

* Kadinjaca 15.5km(1h), Zaglavak 23.5km, Dub 27.36, Kostojevici 35.00km, Rogacica 42.31km (2h), Okletacko polje 53.00km, Baceci 60.00km, Ljubovija 81.00km (4h), Bratunac 86.00km.

Ovom voznjom zaokruzio sam i predjenih 3000km, do sada za ovu 2008.god, sto je i dalo "slag na tortu" za ovaj dan.

Musvete - Ribnica nedelja, 29.06.2008.god.

Sve Vam je vec dobro poznato... nedelja je ... kod "lava"... ko je dos'o, dobro dos'o... ko nije sacekacemo, jedino sto se nikad ne zna, iako je plan za danasnju voznju unapred isplaniran( Rozanstvo - Musvete ), je to dokle cemo zaista danas stici...

Jedan po jedan prikupljamo se kod cesme u malom parku i vec po nekom nepisanom pravilu napravismo par fotki kod "lava"... Dakle ovog puta ce se sa vama druziti sledeca ekipa:Mico (koga moram zaista da pohvalim, covek celicne volje koji ispostuje svaku voznju svojim dolaskom iz Karana), Acim, Beli, Dragan i Lolo.

... I eto, "par okretaja pedalama" mi se vec nadjosmo na Belim Zemljama i ovih 10km nam dodju kao malo zagrevanje. Kloneci se magistralog puta sto vise mozemo prolazomo starim putem preko B.Zemlje i dalje prema Rozanstvu.U ovim jutarnjim satima je veoma toplo, sve je drugacije kad ste deo prirode i znajuci da ce u gradu medju "onim zidinama" biti jos toplije. Prva prava pauza se pravi u samom centru Rozanstva i predjenih 26km kod "burenceta" gde sipamo dragocenu vodu, put nastavljamo ka Cajetini.

Do Cajetine nas ceka zaista veliki uspon i 9km konstantnog "vitlanja" pedala. Imamo srece sto je oko nas suma koja nas stiti od sunca. Kolona se polako razvlaci, neko ide brze misleci samo na to da sto pre ugleda vrh, a upravo tu je greska jer lagan tempo na duze staze stedi energiju koja ce kasnije biti jako potrebna. I posle vec porilicno utrosenih kalorija i prolivenog znoja na samom prevoju ukaza nam se Cajetina i dalje iza nje Musvete (makadam koji je tek trebalo preci)... a panorama...

Mala pauza, sa par fotografija i nastavljamo spust u Cajetinu, gde u centru ne propustamo da dospemo vodu u kanistre. U razgovoru sa mestanima dodjosmo do informacija kuda najbolje da se spustimo ka Cajetinskim jezerima (koji su tek u pripremi, i sa preporukom da se poseti u sledecoj sezoni) i Musvetama.

... Musvete... ... 34*c... ...makadam, i opet makadam... i tako 3km... a rizla samo prsti oko nas, boreci se da nam gume ne potonu u mekanu podlogu. Izlaskom na asfaltni put lagano se spustamo ka Mackatu, gde nas docekase "ne prijatni" mirisi mlade jagnjetine na raznju. Cu se samo blago krcanje creva, i po koje dobacivanje... Dolaskom na Belu zemlju Acim i Mico se odlucise da je dosta za danas i uputise se pravac Uzica , odnosno Karana.

Dragan, Beli i ja se samo pogleadsmo zavitlasmo pedelama natrag ka Cajetini, preko Zlatibora do Ribnice. Bodreci jedni druge, da ne posustanemo, stigosmo do jezera jedva cekajucu da se bucnemo u vodu. U prelepom pejzazu podno Tornika covek zaista zaboravi vrevu i guzvu koju je ostavio za sobom u gradu.



Povratak opet krije svoje iznenadjenje. Draganu je danas zaista dosta voznje i sa cudjenjem gleda u Beloga i mene kako se razmisljamo da u Uzice stignemo preko Tripkove i Vrutaka. Pozdravlja nas na Susici i odlazi kuci.... A nas dvojica kao da smo tek poceli danasnju voznju... Sa Susice nas ceka 14 km uspona preko Tripkove do Vrutaka. Umor vec cini svoje, i samo smo iscekivali kad ce se ukazati prvi hlad... a cesme sa vodom... nigde na vidiku... spas u zadnji cas, i malinjak ispred nas koji nas odrza sve do Uzica.

Nakupi se tu lepih 140.27km, voznje po zegi od koje zastaje dah, sa11.7km/h prosecnom brzinom, zavrsi se i ova voznja u nesto izmenjenom planu Rozanstvo - Cajetina - Musvete - Mackat - Cajetina - Ribnica - Vrutci - Uzice.

Mokra Gora nedelja, 22.06.2008.

Nedelja kao i svaka druga kad su u pitanju planirane voznje. Naravno vec tradicionalno okupljanje kod "Lava", mali park, provera opreme i eto nas putem za Mokru Goru. Iskupila se tu lepa ekipa za dansnju voznju: Zlatko, Beli, Mico, Dragan, Atila, Lolo.

Do tunela Sargan stize se uredjenim asfaltnim putem preko Divljacke stene, Bioske, Kremana; odakle se se penjemo na prevoj gde se pravi pauza kako bi se pripremili za ono sto nam dalje predstoji, jer je Zlatko za dalje spremio pravu avanturu. Na samom prevoju Sargan kod sumske kuce skrecemo levo, i nastavljamo sumskim putem, gde nesto kasnije izlazimo iznad same Mokre Gore. Odavde se pruza fantastican pogled ka Zlatiboru sa jedne, Tari sa druge, a sa trece strane pogled ka Republici Srpskoj.

Za ovaj spust pored potrebnog umeca,

sto moram priznati osim Belog niko nije imao, treba imati i dosta snage koja dolazi do izrazaja pri strmijim spustevima, jer je sama podloga sljunkovita.

Na pola spusta kroz sumu ponovo izlazimo na asfaltni put koji nas vodi prema zeleznickoj stanici Jatare i cuvenoj sarganskoj osmici. Ovaj deo pruge cuven je i po tome kao jadinstven u svetu kako su se nekad savladavli planinski prevoji, gde je u pitanju velika visinska razlika na relativno malom prostoru.

Posle kraceg odmora i razgledanja okoline duz "sarganske osmice" srecemo se sa jos jednim kolegom biciklistom iz Uzica Prvoslavom zvanim Pipe i zajedno nastavljamo dalje gde nas put vodi ka centru Mokre Gore.

...Odozgo pece sunce sa temperaturom vazduha od 34*C a onda se ukaza uspon na Sargan dug oko 8km, i dalje preko Kremana,Susice i Belih Zemalja do Uzica...

Posto nisam vodio tacnu evidenciju o kilometrazi, ne bih komentarisao razdaljine, ali na kraju celodnevne voznje na ciklomasteru se ukaza cifra od 116.22 predjena kilometrasa prosecnom brzinom od 10.5km/h.

Roska Ploca nedelja, 01.06.2008.god.

"...Sutra u 07:00h budi kod "lava", mali park, idemo na voznju..." bio je to Zlatko iz biciklistickog udruzenja "CikloN" Uzice. I naravno vec sutra ujutru pojavila se tu vec standardna ekipa Zlatko, Acim,Vlade, Mico, Nikola... i ja tek prispeli clan ovog udruzenja.

Sa uobicajenog mesta za polazak krenuli smo vec unapred utvrdjenim putem za danasnju voznju B.Zemlja - Dreznik - Roska ploca - Rupeljevo - Zlakusa - Uzice, bice to celodnevna voznja laganim tempom sa ukupno 61.43km, sto asfaltnim sto sumskim putem. Temperatura vazduha 24*C. Zbog povrede kolena Acim nas ispraca na voznju, pozdravom da se vidimo vec sledece nedelje. Zbog nesto slabije kondicije Nikola se odlucuje na nesto kraci put (a videce kasnije da se udrustvu svaka uzbrdica lakse savlada, i mnogo dalje stigne, pa i sa slabijom kondicijom).Da staza je ipak bila zahtevna,uzbrdo po asfaltu je jedno a po makadamu nesto sasvim drugo. Naime kad izadjete na brdo van grada snagom sopstvenih misica osecaj je ... ... to ipak mora da se dozivi. Do Dreznika se preko B.Zemlje stize uredjenim asfaltnim putem, a onda samo mi, bicikle i priroda, kroz sume i livade do Roske ploce.

Silazimo potom preko Rupeljeva do zel.stanice Uzici i Zlakuse, gde u etno ambijentu "Terzica avliji" pravimo kratak predah uz osvezenje, a potom laganom voznjom kroz Sevojno ulazimo u Uzice.