недеља, 29. јун 2008.

Musvete - Ribnica nedelja, 29.06.2008.god.

Sve Vam je vec dobro poznato... nedelja je ... kod "lava"... ko je dos'o, dobro dos'o... ko nije sacekacemo, jedino sto se nikad ne zna, iako je plan za danasnju voznju unapred isplaniran( Rozanstvo - Musvete ), je to dokle cemo zaista danas stici...
Jedan po jedan prikupljamo se kod cesme u malom parku i vec po nekom nepisanom pravilu napravismo par fotki kod "lava"... Dakle ovog puta ce se sa vama druziti sledeca ekipa:Mico (koga moram zaista da pohvalim, covek celicne volje koji ispostuje svaku voznju svojim dolaskom iz Karana), Acim, Beli, Dragan i Lolo.
... I eto, "par okretaja pedalama" mi se vec nadjosmo na Belim Zemljama i ovih 10km nam dodju kao malo zagrevanje. Kloneci se magistralog puta sto vise mozemo prolazomo starim putem preko B.Zemlje i dalje prema Rozanstvu.U ovim jutarnjim satima je veoma toplo, sve je drugacije kad ste deo prirode i znajuci da ce u gradu medju "onim zidinama" biti jos toplije. Prva prava pauza se pravi u samom centru Rozanstva i predjenih 26km kod "burenceta" gde sipamo dragocenu vodu, put nastavljamo ka Cajetini.
Do Cajetine nas ceka zaista veliki uspon i 9km konstantnog "vitlanja" pedala. Imamo srece sto je oko nas suma koja nas stiti od sunca. Kolona se polako razvlaci, neko ide brze misleci samo na to da sto pre ugleda vrh, a upravo tu je greska jer lagan tempo na duze staze stedi energiju koja ce kasnije biti jako potrebna. I posle vec porilicno utrosenih kalorija i prolivenog znoja na samom prevoju ukaza nam se Cajetina i dalje iza nje Musvete (makadam koji je tek trebalo preci)... a panorama...
Mala pauza, sa par fotografija i nastavljamo spust u Cajetinu, gde u centru ne propustamo da dospemo vodu u kanistre. U razgovoru sa mestanima dodjosmo do informacija kuda najbolje da se spustimo ka Cajetinskim jezerima (koji su tek u pripremi, i sa preporukom da se poseti u sledecoj sezoni) i Musvetama.

... Musvete... ... 34*c... ...makadam, i opet makadam... i tako 3km... a rizla samo prsti oko nas, boreci se da nam gume ne potonu u mekanu podlogu. Izlaskom na asfaltni put lagano se spustamo ka Mackatu, gde nas docekase "ne prijatni" mirisi mlade jagnjetine na raznju. Cu se samo blago krcanje creva, i po koje dobacivanje... Dolaskom na Belu zemlju Acim i Mico se odlucise da je dosta za danas i uputise se pravac Uzica , odnosno Karana.
Dragan, Beli i ja se samo pogleadsmo zavitlasmo pedelama natrag ka Cajetini, preko Zlatibora do Ribnice. Bodreci jedni druge, da ne posustanemo, stigosmo do jezera jedva cekajucu da se bucnemo u vodu. U prelepom pejzazu podno Tornika covek zaista zaboravi vrevu i guzvu koju je ostavio za sobom u gradu.



Povratak opet krije svoje iznenadjenje. Draganu je danas zaista dosta voznje i sa cudjenjem gleda u Beloga i mene kako se razmisljamo da u Uzice stignemo preko Tripkove i Vrutaka. Pozdravlja nas na Susici i odlazi kuci.... A nas dvojica kao da smo tek poceli danasnju voznju... Sa Susice nas ceka 14 km uspona preko Tripkove do Vrutaka. Umor vec cini svoje, i samo smo iscekivali kad ce se ukazati prvi hlad... a cesme sa vodom... nigde na vidiku... spas u zadnji cas, i malinjak ispred nas koji nas odrza sve do Uzica.


Nakupi se tu lepih 140.27km, voznje po zegi od koje zastaje dah, sa11.7km/h prosecnom brzinom, zavrsi se i ova voznja u nesto izmenjenom planu Rozanstvo - Cajetina - Musvete - Mackat - Cajetina - Ribnica - Vrutci - Uzice.

недеља, 22. јун 2008.

Mokra Gora nedelja, 22.06.2008.

Nedelja kao i svaka druga kad su u pitanju planirane voznje. Naravno vec tradicionalno okupljanje kod "Lava", mali park, provera opreme i eto nas putem za Mokru Goru. Iskupila se tu lepa ekipa za dansnju voznju: Zlatko, Beli, Mico, Dragan, Atila, Lolo.
Do tunela Sargan stize se uredjenim asfaltnim putem preko Divljacke stene, Bioske, Kremana; odakle se se penjemo na prevoj gde se pravi pauza kako bi se pripremili za ono sto nam dalje predstoji, jer je Zlatko za dalje spremio pravu avanturu. Na samom prevoju Sargan kod sumske kuce skrecemo levo, i nastavljamo sumskim putem, gde nesto kasnije izlazimo iznad same Mokre Gore. Odavde se pruza fantastican pogled ka Zlatiboru sa jedne, Tari sa druge, a sa trece strane pogled ka Republici Srpskoj.
Za ovaj spust pored potrebnog umeca,
sto moram priznati osim Belog niko nije imao, treba imati i dosta snage koja dolazi do izrazaja pri strmijim spustevima, jer je sama podloga sljunkovita.
Na pola spusta kroz sumu ponovo izlazimo na asfaltni put koji nas vodi prema zeleznickoj stanici Jatare i cuvenoj sarganskoj osmici. Ovaj deo pruge cuven je i po tome kao jadinstven u svetu kako su se nekad savladavli planinski prevoji, gde je u pitanju velika visinska razlika na relativno malom prostoru.
Posle kraceg odmora i razgledanja okoline duz "sarganske osmice" srecemo se sa jos jednim kolegom biciklistom iz Uzica Prvoslavom zvanim Pipe i zajedno nastavljamo dalje gde nas put vodi ka centru Mokre Gore.
...Odozgo pece sunce sa temperaturom vazduha od 34*C a onda se ukaza uspon na Sargan dug oko 8km, i dalje preko Kremana,Susice i Belih Zemalja do Uzica...

Posto nisam vodio tacnu evidenciju o kilometrazi, ne bih komentarisao razdaljine, ali na kraju celodnevne voznje na ciklomasteru se ukaza cifra od 116.22 predjena kilometrasa prosecnom brzinom od 10.5km/h.

недеља, 01. јун 2008.

Roska Ploca nedelja, 01.06.2008.god.

"...Sutra u 07:00h budi kod "lava", mali park, idemo na voznju..." bio je to Zlatko iz biciklistickog udruzenja "CikloN" Uzice. I naravno vec sutra ujutru pojavila se tu vec standardna ekipa Zlatko, Acim,Vlade, Mico, Nikola... i ja tek prispeli clan ovog udruzenja.


Sa uobicajenog mesta za polazak krenuli smo vec unapred utvrdjenim putem za danasnju voznju B.Zemlja - Dreznik - Roska ploca - Rupeljevo - Zlakusa - Uzice, bice to celodnevna voznja laganim tempom sa ukupno 61.43km, sto asfaltnim sto sumskim putem. Temperatura vazduha 24*C. Zbog povrede kolena Acim nas ispraca na voznju, pozdravom da se vidimo vec sledece nedelje. Zbog nesto slabije kondicije Nikola se odlucuje na nesto kraci put (a videce kasnije da se udrustvu svaka uzbrdica lakse savlada, i mnogo dalje stigne, pa i sa slabijom kondicijom).Da staza je ipak bila zahtevna,uzbrdo po asfaltu je jedno a po makadamu nesto sasvim drugo. Naime kad izadjete na brdo van grada snagom sopstvenih misica osecaj je ... ... to ipak mora da se dozivi. Do Dreznika se preko B.Zemlje stize uredjenim asfaltnim putem, a onda samo mi, bicikle i priroda, kroz sume i livade do Roske ploce.

Silazimo potom preko Rupeljeva do zel.stanice Uzici i Zlakuse, gde u etno ambijentu "Terzica avliji" pravimo kratak predah uz osvezenje, a potom laganom voznjom kroz Sevojno ulazimo u Uzice.