Do tunela Sargan stize se uredjenim asfaltnim putem preko Divljacke stene, Bioske, Kremana; odakle se se penjemo na prevoj gde se pravi pauza kako bi se pripremili za ono sto nam dalje predstoji, jer je Zlatko za dalje spremio pravu avanturu. Na samom prevoju Sargan kod sumske kuce skrecemo levo, i nastavljamo sumskim putem, gde nesto kasnije izlazimo iznad same Mokre Gore. Odavde se pruza fantastican pogled ka Zlatiboru sa jedne, Tari sa druge, a sa trece strane pogled ka Republici Srpskoj.
Za ovaj spust pored potrebnog umeca, sto moram priznati osim Belog niko nije imao, treba imati i dosta snage koja dolazi do izrazaja pri strmijim spustevima, jer je sama podloga sljunkovita.
Na pola spusta kroz sumu ponovo izlazimo na asfaltni put koji nas vodi prema zeleznickoj stanici Jatare i cuvenoj sarganskoj osmici. Ovaj deo pruge cuven je i po tome kao jadinstven u svetu kako su se nekad savladavli planinski prevoji, gde je u pitanju velika visinska razlika na relativno malom prostoru.
Posle kraceg odmora i razgledanja okoline duz "sarganske osmice" srecemo se sa jos jednim kolegom biciklistom iz Uzica Prvoslavom zvanim Pipe i zajedno nastavljamo dalje gde nas put vodi ka centru Mokre Gore.
...Odozgo pece sunce sa temperaturom vazduha od 34*C a onda se ukaza uspon na Sargan dug oko 8km, i dalje preko Kremana,Susice i Belih Zemalja do Uzica...
Posto nisam vodio tacnu evidenciju o kilometrazi, ne bih komentarisao razdaljine, ali na kraju celodnevne voznje na ciklomasteru se ukaza cifra od 116.22 predjena kilometrasa prosecnom brzinom od 10.5km/h.
Нема коментара:
Постави коментар