Sve Vam je vec dobro poznato... nedelja je ... kod "lava"... ko je dos'o, dobro dos'o... ko nije sacekacemo, jedino sto se nikad ne zna, iako je plan za danasnju voznju unapred isplaniran( Rozanstvo - Musvete ), je to dokle cemo zaista danas stici...
Jedan po jedan prikupljamo se kod cesme u malom parku i vec po nekom nepisanom pravilu napravismo par fotki kod "lava"... Dakle ovog puta ce se sa vama druziti sledeca ekipa:Mico (koga moram zaista da pohvalim, covek celicne volje koji ispostuje svaku voznju svojim dolaskom iz Karana), Acim, Beli, Dragan i Lolo.
Mala pauza, sa par fotografija i nastavljamo spust u Cajetinu, gde u
centru ne propustamo da dospemo vodu u kanistre. U razgovoru sa mestanima dodjosmo do informacija kuda najbolje da se spustimo ka Cajetinskim jezerima (koji su tek u pripremi, i sa preporukom da se poseti u sledecoj sezoni) i Musvetama.
Dragan, Beli i ja se samo pogleadsmo zavitlasm
o pedelama natrag ka Cajetini, preko Zlatibora do Ribnice. Bodreci jedni druge, da ne posustanemo, stigosmo do jezera jedva cekajucu da se bucnemo u vodu. U prelepom pejzazu podno Tornika covek zaista zaboravi vrevu i guzvu koju je ostavio za sobom u gradu.
Povratak opet krije svoje iznenadjenje. Draganu je danas zaista dosta voznje i sa cudjenjem gleda u Beloga i mene kako se razmisljamo da u Uzice stignemo preko Tripkove i Vrutaka. Pozdravlja nas na Susici i odlazi kuci.
... A nas dvojica kao da smo tek poceli danasnju voznju... Sa Susice nas ceka 14 km uspona preko Tripkove do Vrutaka. Umor vec cini svoje, i samo smo iscekivali kad ce se ukazati prvi hlad... a cesme sa vodom... nigde na vidiku... spas u zadnji cas, i malinjak ispred nas koji nas odrza sve do Uzica.
Jedan po jedan prikupljamo se kod cesme u malom parku i vec po nekom nepisanom pravilu napravismo par fotki kod "lava"... Dakle ovog puta ce se sa vama druziti sledeca ekipa:Mico (koga moram zaista da pohvalim, covek celicne volje koji ispostuje svaku voznju svojim dolaskom iz Karana), Acim, Beli, Dragan i Lolo.... I eto, "par okretaja pedalama" mi se vec nadjosmo na Belim Zemljama i ovih 10km nam dodju kao malo zagrevanje. Kloneci se magistralog puta sto vise mozemo prolazomo starim putem preko B.Zemlje i dalje prema Rozanstvu.U ovim jutarnjim satima je veoma toplo, sve je drugacije kad ste deo prirode i znajuci da ce u gradu medju "onim zidinama" biti jos toplije. Prva prava pauza se pravi u samom centru 
Rozanstva i predjenih 26km kod "burenceta" gde sipamo dragocenu vodu, put nastavljamo ka Cajetini.
Rozanstva i predjenih 26km kod "burenceta" gde sipamo dragocenu vodu, put nastavljamo ka Cajetini. Do Cajetine nas ceka zaista veliki uspon i 9km konstantnog "vitlanja" pedala. Imamo srece sto je oko nas suma koja nas stiti od sunca. Kolona se polako razvlaci, neko ide brze misleci samo na to da sto pre ugleda vrh, a upravo tu je greska jer lagan tempo na duze staze stedi energiju koja ce kasnije biti jako potrebna. I posle vec porilicno utrosenih kalorija i prolivenog znoja na samom prevoju ukaza nam se Cajetina i dalje iza nje Musvete (makadam koji je tek trebalo preci)... a panorama...
Mala pauza, sa par fotografija i nastavljamo spust u Cajetinu, gde u
centru ne propustamo da dospemo vodu u kanistre. U razgovoru sa mestanima dodjosmo do informacija kuda najbolje da se spustimo ka Cajetinskim jezerima (koji su tek u pripremi, i sa preporukom da se poseti u sledecoj sezoni) i Musvetama.... Musvete... ... 34*c... ...makadam, i opet makadam... i tako 3km... a rizla samo prsti oko nas, boreci se da nam gume ne potonu u mekanu podlogu. Izlaskom na asfaltni put lagano se spustamo ka Mackatu, gde nas docekase "ne prijatni" mirisi mlade jagnjetine na raznju. Cu se samo blago krcanje creva, i po koje dobacivanje... Dolaskom na Belu zemlju Acim i Mico se odlucise da je dosta za danas i uputise se pravac Uzica , odnosno Karana.
Dragan, Beli i ja se samo pogleadsmo zavitlasm
o pedelama natrag ka Cajetini, preko Zlatibora do Ribnice. Bodreci jedni druge, da ne posustanemo, stigosmo do jezera jedva cekajucu da se bucnemo u vodu. U prelepom pejzazu podno Tornika covek zaista zaboravi vrevu i guzvu koju je ostavio za sobom u gradu.
Povratak opet krije svoje iznenadjenje. Draganu je danas zaista dosta voznje i sa cudjenjem gleda u Beloga i mene kako se razmisljamo da u Uzice stignemo preko Tripkove i Vrutaka. Pozdravlja nas na Susici i odlazi kuci.... A nas dvojica kao da smo tek poceli danasnju voznju... Sa Susice nas ceka 14 km uspona preko Tripkove do Vrutaka. Umor vec cini svoje, i samo smo iscekivali kad ce se ukazati prvi hlad... a cesme sa vodom... nigde na vidiku... spas u zadnji cas, i malinjak ispred nas koji nas odrza sve do Uzica.
Nakupi se tu lepih 140.27km, voznje po zegi od koje zastaje dah, sa11.7km/h prosecnom brzinom, zavrsi se i ova voznja u nesto izmenjenom planu Rozanstvo - Cajetina - Musvete - Mackat - Cajetina - Ribnica - Vrutci - Uzice.
Нема коментара:
Постави коментар